Remisija Dijabetes 2 – CETVRTI DEO

Kako se dobija dijabetes tipa 2?

Dijabetes tipa 2 (ili kako se često naziva “dijabetes odraslih”) je metabolička bolest u kojoj telo ne može efikasno da reguliše šećer u krvi. Znači organizam je nesposoban da na pravi način iskoristi šećer i insulin, supstancu koju proizvodi pankreas i koja treba da smanji nivo šećera u krvi nakon obroka.

Za razliku od dijabetesa tipa 1, koji je autoimuni, tip 2 je uglavnom posledica načina života a moze da bude izazvan i genetskim predispozicijama . Dijabetes tip 2 je ozbiljna bolest, ali sa odgovarajućim lečenjem i promenama u načinu života, može se efikasno kontrolisati i sprečiti komplikacije

Glavni uzroci i faktori rizika za dijabetes tipa 2

Gojaznost – prekomerna telesna težina i gojaznost su glavni faktori rizika.
Nedostatak fizičke aktivnosti – sedentarni način života doprinosi razvoju dijabetesa tipa 2.
Genetika – postoji genetska predispozicija za dijabetes tip 2.
Starost – rizik raste sa godinama.
Rasa i etnička pripadnost – neke grupe imaju veći rizik od razvoja dijabetesa tipa 2.

Simptomi dijabetesa tipa 2

Utrnulost ili peckanje u rukama i nogama
Često mokrenje
Pojačana žeđ
Neobjašnjiv gubitak težine
Pojačan apetit
Umor
Zamagljen vid ili druga oštećenja vida.
Sporo zarastanje rana i gljivične infekcije.

Međutim, mnogi ljudi sa dijabetesom tipa 2 nemaju jasne simptome i dijagnostikuju se u vezi sa drugim zdravstvenim pregledima.

Umor: Možda ćete se osećati umornije nego inače, i fizički i psihički, ali i konfuznost, slabost, dezorijentiranost, ratobornost.

Gljivične infekcije: Ponovljene gljivične infekcije, posebno u vagini, mogu biti znak.
Odloženo zarastanje rana: Zarastanje rana može trajati duže nego normalno.
Utrnulost ili peckanje: Može se javiti utrnulost ili peckanje u rukama i stopalima.
Važno je zapamtiti da simptomi mogu biti nejasni i podmukli, a mnogi ljudi sa dijabetesom tipa 2 uopšte ne doživljavaju jasne simptome. Ako osetite bilo koji od ovih simptoma, ili ako ste zabrinuti za svoje zdravlje, trebalo bi da kontaktirate zdravstveni centar radi procene i moguće istrage.

1. Insulinska rezistencija – preddijabetes
Ćelije tela slabo reaguju na insulin (hormon koji snižava šećer u krvi).
Pankreas proizvodi više insulina, ali se vremenom iscrpljuje.
2. Genetska predispozicija
Da li imate roditelje/braću i sestre sa dijabetesom tipa 2? Tada je rizik 3-6 puta veći. Nemojte da zanemarite navike koje ste poneli iz porodice.
3. Gojaznost (naročito abdominalna gojaznost)
Masnoća u stomaku oslobađa supstance koje ometaju osetljivost na insulin.
Rizik se povećava sa BMI preko 30, ali čak i mršavi ljudi ga mogu dobiti („TOFI“ – Thin Outside, Fat Inside).
4. Loša ishrana
Previše:
Rafinisani ugljeni hidrati (šećer, beli hleb, bezalkoholna pića).
Trans masti (prerađena hrana).
premalo:
Vlakna (cela zrna, povrće).
Omega-3 (riba, orasi).
5. Sedentarni način života
Mišići koji se ne koriste apsorbuju manje šećera iz krvi.
Manje od 150 minuta vežbanja nedeljno značajno povećava rizik.
6. Starost
Najčešći nakon 45. godine, ali sada i kod mlađih osoba zbog epidemije gojaznosti.
7. Drugi zdravstveni problemi
PCOS (žene sa cistama na jajnicima su u većem riziku).
Visok krvni pritisak ili holesterol.
Apneja u snu (poremeti regulaciju šećera u krvi).
Znaci upozorenja (pre dijagnoze):
Pojačana žeđ i mokrenje (telo pokušava da se oslobodi dodatnog šećera).
Umor (ćelije ne dobijaju energiju).
Zamagljen vid (visok šećer u krvi utiče na oči).
Sporo zarastanje rana.
Kako sprečiti dijabetes tipa 2? Promene u ishrani i načinu života: Smanjenje telesne težine, zdrava ishrana i redovna fizička aktivnost su ključni za kontrolu dijabetesa tip 2.

Razlika: Dijabetes tipa 1 i Dijabetes tip 2

Dijabetes tip 1 je:
Autoimuna bolest (telo napada ćelije koje proizvode insulin). Potreban vam je insulin od prvog dana. Najčešće se javlja kod dece/mladih ljudi. Dijabetes 2 je najcesce zrokovan insulinskom rezistencijom + načinom života. Najčešći kod odraslih (ali u zadnje vreme i kod dece).
Testirajte svoj rizik
Merenje šećera u krvi (vrednost natašte iznad 7 mmol/L = dijabetes).
HbA1c (pokazuje prosečan šećer u krvi tokom 3 meseca).

Kod dijabetesa tipa 1 lečenje je odmah insulinom – nema druge opcije. 🚑

Evo zašto:

Dijabetes tipa 1 nastaje zato što imuni sistem uništava beta ćelije pankreasa koje proizvode insulin.
To znači da telo više ne može da proizvodi insulin, pa ga je neophodno unositi spolja.
Tablete i ishrana ne mogu da zamene insulin kod tipa 1. Ishrana i fizička aktivnost jesu važni za kontrolu šećera, ali samo kao dopuna insulinskoj terapiji, a ne kao zamena.

👉 Dakle, za dijabetes tipa 1 uvek se odmah uvodi insulin. Bez njega bi se nivo šećera naglo povećao, a pacijent vrlo brzo mogao da razvije dijabetičku ketoacidozu, što je životno ugrožavajuće stanje.

Tabele koja poredi dijabetes tipa 1 i dijabetes tipa 2:

Osobina	Dijabetes tipa 1	Dijabetes tipa 2
Uzrok	Autoimuno uništavanje beta ćelija pankreasa → potpuni nedostatak insulina	Insulinska rezistencija + postepeno slabljenje lučenja insulina
Početak bolesti	Najčešće u detinjstvu ili mladosti (ali može i kasnije)	Uglavnom u odraslom dobu, često nakon 40. godine
Brzina razvoja	Nagli početak simptoma	Postepen razvoj, često neprimećen godinama
Terapija	Insulin odmah i uglavnom doživotno	Promena ishrane i fizička aktivnost. Tablete; ponekad kasnije, ako se ne leci, insulin
Uloga ishrane i aktivnosti	Pomažu u kontroli šećera u krvi i doziraju insulin, ali ne mogu zameniti insulin	Ključne za početno lečenje i često dovoljne uz vezbanje
Telesna težina	Oboleli često normalne težine	Često povezan sa gojaznošću, preko 85%
Komplikacije bez lečenja	Brzo nastaje dijabetička ketoacidoza (opasna po život)	Dugoročne komplikacije (srce, bubrezi, oči, nervi)

Procenat prekomerne težine/gojaznosti među ljudima sa dijabetesom tipa 2
Dijabetes tipa 2 je snažno povezan sa prekomernom težinom i gojaznošću, ali nisu svi koji imaju ovu bolest gojazni. Evo najnovijih brojeva:

Globalno (SZO & IDF)
~80–90% svih ljudi sa dijabetesom tipa 2 su gojazni (BMI ≥ 25). Često stariji ili sa jakim nasleđem.
Negojazni sa dijabetesom tipa 2 (~10-35%) u zavisnosti u kojim drzavama zive. Češće u azijskoj populaciji (koje razvijaju dijabetes sa nižim BMI) i gde imaju veci procenat masti u unutrašnjim organima.

Mogu li mrsavi imati dijabetes

Mogu. TOFI je akronim koji znači „tanak spolja, masan iznutra“ (Thi on the Outside, Fat on the Inside) i koristi se za opisivanje pojedinaca koji imaju normalnu ili čak nisku težinu, ali i dalje imaju visok procenat telesne masti, posebno visceralne masti (salo oko organa). Ovo stanje je uobičajeno među ljudima sa dijabetesom tipa 2 i može povećati rizik od bolesti, čak i ako osoba nema prekomernu težinu prema BMI.

Više detalja o TOFI:

Definicija: TOFI opisuje situaciju u kojoj osoba ima normalnu ili nisku telesnu težinu, ali i dalje ima neproporcionalno visok procenat telesne masti, uključujući opasnu masnoću na stomaku.
Faktor rizika za dijabetes tipa 2: Iako osoba može imati normalan BMI, visok procenat telesne masti, posebno visceralne masti, može povećati rizik od insulinske rezistencije i dijabetesa tipa 2.
„Skriveni“ faktori rizika: TOFI je „skriveni“ faktor rizika jer nije uvek očigledan na osnovu telesne težine ili BMI.
Značaj za dijabetes tipa 2: Ljudi sa TOFI mogu imati povećan rizik od razvoja dijabetesa tipa 2 čak i bez prekomerne težine prema tradicionalnim shvatanjima.
Lečenje: Lečenje TOFI, kao i kod dijabetesa tipa 2, fokusira se na promene načina života kao što su poboljšana ishrana i povećana fizička aktivnost, kako bi se smanjila telesna masnoća i poboljšala osetljivost na insulin, prema Švedskom udruženju za dijabetes.

Ukratko: TOFI je ogroman faktor rizika za dijabetes tipa 2 što znači da osoba sa normalnom ili malom težinom i dalje može imati visok procenat telesne masti u unutrasnjim organima i samim tim povećan rizik od bolesti.
Promene u načinu ishrane čine veliku razliku u nivou šećera u krvi.
Trening snage (izgradnja mišića → bolji unos glukoze) i post vase zdravlje. Remisija je moguća, ali zahteva doživotnu promenu načina života. Dijabetes tipa 2 je bolest životnog stila – ako se vratite starim navikama bolest ce se vratiti. Rizik od recidiva je stvaran, a ne zavera – mnogi se vraćaju starim navikama jer nisu mentalno pripremljeni na novi zivot.

Da, sistem je nelogičan.

Farmaceutska industrija se fokusira na ublažavanje simptoma, a ne na lečenje, odnosno fokusiraju se na „nove lekove za dijabetes“, a ne na Tailor/Fungovo istraživanje.

I dalje su mnogi doktori skeptični i odbacuju recimo post kao „opasan“ bez jakih dokaza, a i teoriju o brzom mrsavljenju, smatrajuci je stetnom. Kako to utiče na pacijente? Pacijentima se ne govori da je remisija moguća – mnogima je rečeno da će im „lekovi uvek biti potrebni“. Na svu srecu priče o uspehu pacijenata šire se najvise putem društvenih medija.
Sistem je spor – može proći 10-20 godina pre nego što dijeta/post postanu standardni tretman.
Njihova kritika je delimicno opravdana posebno kad kazu da ako se vratite starom zivotnom stilu i bolest ce se vratiti. To znamo svi jer svakog dana oboljevaju i oni koji su ranije bili zdravi – ali osoba koja sada živi zdravo i kojoj vise nisu potrebni lekovi, treba da se može svrstati u zdrave. Medjutim iako je ceo zdravstveni i farmaceutski sistem zasnovan jos uvek da se ovi pacijenti smatraju hroničnim pacijentima, postoji veliki otpor da se to promeni i u samom zdravstvu, sve svetske dijabetes organizacije su vec priznale .

“Hipoteza dvostrukog ciklusa” – objašnjava da je dijabetes tipa 2 uzrokovan:
Masnoća u jetri → povećana proizvodnja glukoze.
Salo u pankreasu → slabije lučenje insulina.
DIRECT studija (2018) – pokazala je da je 86% pacijenata koji su izgubili 15 + kg postiglo remisiju.

Koliko vremena je potrebno da se vide rezultati? Ovo je individualno ali osnovna smernica:
Posle 1 do 2 nedelje: Šećer u krvi počinje da se stabilizuje.
Posle 4 nedelje: niži HbA1c.
Posle 3 meseca: 15 kg manje, mnogi dostižu remisiju.
Posle 1 godine: Ako se težina održava – trajna remisija.
Rezime: Vaš plan za preokretanje dijabetesa je kombinacija vise metoda i ishrana
Održavajte težinu adekvatnm ishranom i redovnim vežbama. Kombinovanje obe metode za maksimalne efekte sa perdlogom Fenix metode.
Genetska predispozicija – telo će uvek biti osetljivije na insulinsku rezistenciju nego neko ko nikada nije imao dijabetes.
Zdravstveni sistem je postavljen na hroničnu bolest – nema administrativnog mehanizma za „de-dijagnozu“.
Lekari se pridržavaju smernica – nisu uvek direktno korumpirani, ali je sistem namešten za lečenje lekovima, i doktori nemaju vremena a ni obavezu da vam prezentuju ove metode.

Izvori: DiRECT studija (Lancet 2018).
Taylor, R. Life Without Diabetes (2020).
Fung, J. The Diabetes Code (2018).

Feniks Dijeta je jedna od prvih metoda ishrane u Švedskoj koja kombinuje mentalnu obuku, onlajn kurseve i obrazovnu literaturu za postizanje održivog gubitka težine i promene načina života – potpuno bez aplikacija. Fokus je na izgradnji unutrašnje snage i svesti, a ne na brojanju kalorija. Koristi kombinovani metod da preokrenete dijabetes tipa 2 na osnovu svih navedenih lekara i institucija, i daje vam praktični vodiča za sprovođenje njihovih strategija.

Da li postoji remisija kod dijabetesa tipa 1?

Ne, ne u uobičajenom smislu.
Dijabetes tipa 1 je autoimuna bolest u kojoj sopstveni imuni sistem tela uništava ćelije pankreasa koje proizvode insulin (beta ćelije). Zdravstvo smatra da jednom kada su uništeni, telo više ne može samo da proizvodi insulin – i nije moguće ”preokrenuti” kao kod dijabetesa tipa 2. (tako su nekad mislili i za dijabetes 2, nada uvek postoji)

Ali šta je ”faza medenog meseca” (“honeymoon-fasen”)?

Mnogi novodijagnostikovani dijabetes tipa 1 prolaze kroz period koji se naziva ”medeni mesec”, gde telo može privremeno da još proizvodi insulin. Tokom ovog vremena, doze insulina se mogu smanjiti i šećer u krvi se može lakše kontrolisati.

Međutim, ovo nije remisija, već prolazna faza.
To je prirodan deo toka bolesti – nije znak da će bolest nestati.

Da li postoje istraživanja o remisiji dijabetesa tipa 1?

Da, ali:

Istraživanja se rade da se tok bolesti rano uspori samo sa lekovima kao što je Teplizumab (odobren od FDA 2022. u SAD). Niko nije probao metodu sa hranom.
Cilj je da se proširi kapacitet proizvodnje insulina kod novoobolelih pacijenata – a ne da se izleče.
Istraživanja matičnih ćelija (stamceller), imunoterapije i transplantacija su u toku, ali ništa do sada nije dovelo do neke vrste ili potpune remisije.

Sammanfattning: Ditt dagliga diabeteskit

Område	Savet
Hrana	Ät grönsaker, bra fetter, fullkorn. Undvik socker & snabba kolhydrater.
Kretanje	Minst 30 min/dag. Allt räknas.
Spavanje	Spavajte 7–9 h, rutine.
Stres	Sänk tempot. Lär dig varva ner.
Medicina	Ta som ordinerat, följ upp.
Mentalna snaga	Var snäll mot dig själv. Tänk långsiktigt.

Dupli dijabetes

Mislite li da jedna osoba može imati samo jednu vrstu dijabetesa? Pogrešno!

Kada osoba ima dijabetes tipa 1 i tipa 2 u isto vreme, to se često naziva „dvostruki dijabetes“ ili „dupli dijabetes“.

Ovo je najgori oblik dijabetesa za koji nikada niste čuli.

„Zamislite da već živite sa dijabetesom tipa 1… i odjednom telo počinje da se ponaša još čudnije.
Insulin koji uzimate više ne deluje dovoljno dobro.
Šećer u krvi skače – čak i kad sve radite kako treba i kako vam lekari preporucuju.

Onda možda više nije samo tip 1… već dvostruki dijabetes.

To znači da vam još uvek nedostaje sopstveni insulin, kao kod tipa 1, ali ste takođe razvili insulinsku rezistenciju – kao kod tipa 2.
To se može desiti ako se ugojite, jedete nezdravo, premalo vežbate ili ako pacijent tipa 2 razvije autoimunu reakciju koja uništava beta ćelije…

Rezultat? Lečenje postaje dvostruko teže – potreban vam je i insulin i lekovi protiv insulinske rezistencije.

Ali ima nade.
Uz pravu ishranu, vežbu i pažljivu kontrolu šećera u krvi, zapravo možete pobediti insulinsku resistenciju, dijabetes 2 i ublaziti simptome dijabetesa 1 – i vratiti kontrolu nad svojim životom.”

Obratite panju da se i osobama sa dijabetesom tipa 1 preporucuje da jedu ishranu sa malo ugljenih hidrata, ali ne da poste prema metodi 16:8. ili drugim metodama.

Evo jasnog pregleda:

Šta to znači?

Dijabetes tipa 1 je autoimuna bolest u kojoj imuni sistem uništava beta ćelije pankreasa koje proizvode insulin. Osoba uvek mora da koristi insulin da bi preživela.
Dijabetes tipa 2 se uglavnom odnosi na insulinsku rezistenciju – ćelije tela slabo reaguju na insulin, što je često preko 85% povezano sa gojaznošću, nedostatkom fizičke aktivnosti i delom genetskim faktorima.

Dvostruki dijabetes se javlja kada osoba sa dijabetesom tipa 1 takođe razvije i insulinsku rezistenciju ( a time i druge karakteristike dijabetesa 2) – ili kada osoba sa dijabetesom 2 kasnije razvije autoimuno oštećenje beta ćelija slično tipu 1.

Kako nastaje?

Ljudi sa tipom 1 razvijaju insulinsku rezistenciju
- Najčešće zbog povećanja telesne težine, nepravilne ishrane, sedentarnog načina života ili dugotrajnih visokih potreba za insulinom.
Osoba sa tipom 2 dobija autoimunu komponentu
- Može biti varijanta koja se zove LADA (latentni autoimuni dijabetes kod odraslih), gde se proces dijabetesa tipa 1 odvija sporo.

Posledice

Teže je kontrolisati šećer u krvi: i nedostatak insulina, i loš odgovor na insulin.
Zahteva veće doze insulina, a ponekad i lekove za dijabetes tipa 2 kao što su metformin ili analozi GLP-1.
Veći rizik od komplikacija (srce, krvni sudovi, bubrezi, oči) ako se ne leči efikasno.

Tretman

Insulin je uvek neophodan kod dijabetesa tipa 1. Promene životnog stila: kontrola težine, vežbanje, dijeta sa niskim glikemijskim indeksom, adekvatna vlakna.
Lekovi tipa 2 mogu pomoći kod insulinske rezistencije. Kontinuirano praćenje glukoze (CGM) za bolju kontrolu. Sprecite ovo tesko stanje promenom zivotnog stila i adekvatnom ishranom

Ukratko: Dvostruki dijabetes nije treći tip, već kombinacija dve bolesti – što čini lečenje složenijim, ali i efikasnijim kada se tretiraju oba dela.

🩺 Dijabetes tipa 1 i dijeta: šta je važno?

Osobe sa dijabetesom tipa 1 imaju hronično stanje u kojem telo ne proizvodi insulin. Zbog toga moraju svakodnevno uzimati insulin da bi regulisali šećer u krvi. Ishrana igra ključnu ulogu u održavanju stabilnog šećera u krvi, a mnogima se savetuje da jedu hranu sa malo ugljenih hidrata kako bi smanjili promene šećera u krvi.

🥦 Zašto se preporučuje dijeta sa malo ugljenih hidrata

Rezim ihrane sa malo ugljenih hidrata može biti veoma korisan i za ljude sa dijabetesom tipa 1:

Manji skokovi šećera u krvi: Manje ugljenih hidrata znači da šećer u krvi raste sporije i predvidljivije.
Lakše prilagođavanje insulina: Manje ugljenih hidrata olakšava doziranje prave količine insulina.
Smanjen rizik od hipoglikemije: Stabilniji šećer u krvi smanjuje rizik od opasno niskih nivoa.

⚠️ Zasto se post ne preporucuje osobama sa Dijabetesom 1

Iako je post 16:8 postao popularan i kod zdravih osoba za opste zdravlje, veoma efikasan za gubitak težine i za poboljšanje metaboličkog zdravlja , postoji nekoliko rizika za ljude sa dijabetesom tipa 1:

Rizik od hipoglikemije tokom posta: Bez hrane tokom 16 sati, šećer u krvi može pasti opasno nisko, posebno ako se insulin uzima kao i obično.
Poteškoće u pravilnom doziranju insulina: Potrebe za insulinom variraju u zavisnosti od unosa hrane. Kada postite, postaje teško uravnotežiti insulin bez jela.
Povećan rizik od ketoacidoze: Sa produženim gladovanjem i nedostatkom insulina, telo može da počne da razgrađuje masti za energiju, što može dovesti do ketoacidoze opasne po život.

💡 Bolja alternativa?

Umesto posta, preporučuje se:

Redovni obroci sa smanjenim i kontrolisanim ugljenim hidratima
Tačna i precizna kontrola šećera u krvi
Saradnja sa timom za dijabetes u pronalaženju prave strategije ishrane

🧠 Zakljucak

Ne, ljudi sa dijabetesom tipa 1 generalno ne bi trebalo da poste 16:8 ili da preduzimaju druge vrste posta bez pažljivog praćenja i saveta zdravstvenih radnika. Nijedan post nije bezbedan za osobe sa dijabetesom tipa 1. S druge strane, dijete sa niskim sadržajem ugljenih hidrata često su siguran i efikasan način za poboljšanje kontrole šećera u krvi. Post 16:8 podrazumeva jelo tokom 8-časovnog perioda i post od 16 sati. Ova vrsta posta može biti opasna za osobe sa dijabetesom tipa 1 jer može dovesti do opasno niskog nivoa šećera u krvi (hipoglikemije) i drugih komplikacija

Najvažnije je da se svaka promena u ishrani odvija u dogovoru sa lekarom ili medicinskom sestrom za dijabetes.

Međutim, postoje određena istraživanja i kliničko iskustvo o tome kako ketogena dijeta utiče na ljude sa dijabetesom tipa 1 – ali to je složena tema sa potencijalnim prednostima i rizicima. Evo pregleda šta se dešava i šta istraživanje kaže:

🧬 Šta je ketogena dijeta?

Ketogena dijeta podrazumeva unos vrlo malo ugljenih hidrata (često ispod 20 – 50 grama dnevno), umerenih proteina i puno masti. Cilj je da telo uđe u stanje zvano ketoza, gde se mast koristi kao primarni izvor energije umesto glukoze.

✅ Moguće prednosti ketogene dijete kod dijabetesa tipa 1

Mnogi ljudi sa dijabetesom tipa 1 su prijavili pozitivne efekte nakon ketogene dijete. Ketogena dijeta uključuje veoma nizak unos ugljenih hidrata, umeren unos proteina i visok unos masti. Za neke ljude sa dijabetesom tipa 1, ovo može uzrokovati:

Stabilniji šećer u krvi: Manje ugljenih hidrata znači manje uspona i padova šećera u krvi.
Smanjene potrebe za insulinom: Pošto su ugljeni hidrati glavni pokretač potrebe za insulinom, potreba se može smanjiti na keto ishrani.
Niži HbA1c: Neke studije pokazuju poboljšanje dugotrajnog šećera u krvi (HbA1c) kod ljudi koji su na dijeti sa niskim sadržajem ugljenih hidrata.
Smanjen rizik od komplikacija: Bolja kontrola šećera u krvi može smanjiti rizik od oštećenja oka, bubrega i nerava.
Smanjena glad i kontrola težine: Ketoza utiče na hormone koji regulišu apetit kao što je grelin i može doprineti gubitku težine.

⚠️ Rizici, opreznost i mere predostrožnosti

Uprkos mnogobrijnim prednostima, postoje važni rizici zbog kojih keto nije pogodan za sve sa dijabetesom tipa 1:

Rizik od ketoacidoze: Pošto telo već proizvodi ketone u slučaju nedostatka insulina, ketogena dijeta može povećati rizik od opasne ketoacidoze ako se insulin ne dozira pravilno.
Hipoglikemija: Sa manje ugljenih hidrata i izmenjenim potrebama za insulinom, šećer u krvi može previše pasti, posebno ako se doze insulina ne prilagođavaju pažljivo.
Nedostaci u ishrani: Stroga ketogena dijeta može dovesti do nedostatka važnih vitamina, minerala i vlakana.
Ograničeno istraživanje: Prema izveštaju SBU, još uvek postoje praznine u znanju o dugoročnim efektima ketogene dijete kod dijabetesa tipa 1. Odnosno niko nema interesa da ih radi.

📚 Šta kaže istraživanje?

Pregledni članak Keto-Mojo pokazuje da neki ljudi sa dijabetesom tipa 1 mogu postići bolju kontrolu glikemije pomoću ketoa, ali da to zahteva pažljivo praćenje i medicinski savet.
Švedski izveštaj SBU konstatuje i navodi da je potrebno više visokokvalitetnih studija kako bi se mogli izvući sigurni zaključci o efektima na kvalitet života, komplikacije i preživljavanje.
Članak iz NNMH naglašava da keto može imati antiinflamatorne efekte i poboljšati mentalno zdravlje, ali da ga rizik od ketoacidoze čini posebno osetljivim za dijabetičare tipa 1.

🧠 Zaključak

Ketogena dijeta može pružiti neke prednosti za ljude sa dijabetesom tipa 1, ali nije bez rizika. Zahteva blizak kontakt sa timom za dijabetes, pažljivu kontrolu šećera u krvi i prilagođavanje insulina. Istraživanje su obećavajuća, ali i dalje veoma ograničena i nedovoljna, zbog čega nikada ne treba započeti keto bez medicinskog saveta.

Dosadasnja istraživanja i kliničko iskustvo pokazuju šta se može dogoditi kada ljudi sa dijabetesom tipa 1 prate ketogenu dijetu. Efekti su složeni i mogu biti pozitivni ali i rizični u zavisnosti od zdravlja pojedinca, upravljanja insulinom i medicinskog nadzora.

Današnji lekari i zdravstveni organi preporučuju osobama sa dijabetesom tipa 1 da jedu redovne obroke sa uravnoteženom ishranom i da se ishrana prilagođava individualno. Fokus je na održavanju stabilnog šećera u krvi, izbegavanju brzih ugljenih hidrata i jedenju hrane bogate vlaknima kao što su povrće, integralne žitarice i mahunarke.

🥑 Šta doktori kažu o LCHF/LVHF?

Dijeta sa malo ugljenih hidrata (LCHF ili LVHF – Lov Carb High Fat) nije zvanična preporuka za dijabetes tipa 1, ali mnogi lekari i pacijenti je koriste sa vrlo pozitivnim rezultatima. Nacionalni odbor za zdravlje i dobrobit priznaje da striktna dijeta sa niskim sadržajem ugljenih hidrata može raditi za neke, ali da nedostaje dovoljno dugoročnih istraživanja da bi se dali opšti saveti.

💡 Rezime:

Preporučeno: hrana bogata vlaknima, redovni obroci, spori ugljeni hidrati, zdrave masti (npr. maslinovo ulje, orasi).
Generalno se ne preporučuje: post ili strogi LCHF bez medicinskog nadzora.
Važno: Saradnja sa timom za dijabetes kako bi se pronašla prava ishrana za svakog pojedinca.

STOOOP här börjar svenska

🧠 Zakljucak

Ne, ljudi sa dijabetesom tipa 1 generalno ne bi trebalo da poste 16:8 ili da preduzimaju druge vrste posta bez pažljivog praćenja i saveta zdravstvenih radnika. Post 16:8 podrazumeva jelo tokom 8-časovnog perioda i post od 16 sati. Ova vrsta posta može biti opasna za osobe sa dijabetesom tipa 1 jer može dovesti do opasno niskog nivoa šećera u krvi (hipoglikemije) i drugih komplikacija

Liječenje dijabetesa tipa 1 pomoću terapije matičnim stanicama

I ovo je istina – i to vrlo uzbudljiva! U posljednjih godinu dana, znanstvenici su zaista postigli revolucionarne pomake u liječenju dijabetesa tipa 1 pomoću terapije matičnim stanicama. Evo što znamo iz provjerenih izvora i znanstvenih publikacija:

🧬 Što se dogodilo?

Kineski i kanadski znanstvenici su po prvi put ikada uspeli uspješno upotrijebili terapiju matičnim stanicama, reprogramirali su vlastite stanice pacijentice u inzulin-producirajuće stanice i transplantirati ih natrag u tijelo.
Nakon 2,5 mjeseca, žena s dijabetesom tipa 1 počela je proizvoditi vlastiti inzulin i više nije trebala svakodnevne injekcije.
Ova terapija koristi kemijski inducirane pluripotentne matične stanice, koje se mogu razviti u bilo koju vrstu stanica – u ovom slučaju, beta stanice gušterače.

📚 Potvrđeni izvori i studije

Stem Cell Research & Therapy objavio je detalje o ovom slučaju, uključujući tehniku transplantacije i rezultate.
Science News Wire opisuje kako su vlastite masne stanice pacijenata pretvorene u inzulinske otočiće koji su uspješno regulirali šećer u krvi bez potrebe za injekcijama.
New England Journal of Medicine objavio je studiju o pacijentu koji je dobio genetski modificirane stanice koje nisu izazvale imunološku reakciju – što znači da nije morao uzimati imunosupresive.

⚠️ Što još treba znati?

Terapija je još u eksperimentalnoj fazi – iako su rezultati obećavajući, potrebno je više kliničkih ispitivanja.
Postoje izazovi poput dugoročne sigurnosti, imunološke tolerancije i masovne proizvodnje stanica.
Ali ovo je prvi put da su pacijenti s dijabetesom tipa 1 dugoročno prestali koristiti inzulin zahvaljujući terapiji matičnim stanicama.

Ovo otkriće ne znači da je lijek već dostupan svima, ali ozbiljno mijenja budućnost liječenja dijabetesa. Najveći izazov ipak je dostupnost ove terapije jer su tretmani matičnim stanicama skupi i komplicirani.

Gestacijski dijabetes, dijabetes u trudnoci – simptomi, uzroci, lečenje i prevencija

Gestacijski dijabetes je oblik dijabetesa koji se razvija tokom trudnoće i obično nestaje nakon porođaja. Pojavljuje se kada telo ne može da proizvede dovoljno insulina da podnese povećane potrebe tokom trudnoće. Iako je ovo često privremeno stanje, može imati dugoročne posledice i za majku i za bebu ako se ne leči pravilno.

Šta je gestacijski dijabetes?

Gestacijski dijabetes se obično razvija tokom drugog ili trećeg trimestra. Za razliku od dijabetesa tipa 1 i tipa 2, on nastaje kao direktna posledica hormonalnih promena tokom trudnoće, koje utiču na to kako telo koristi insulin.

Ključne činjenice:

Javlja se kod otprilike 2-10% svih trudnica.
Dijagnoza se često postavlja između 24. i 28. nedelje kroz test opterećenja glukozom.
Obično nestaje nakon trudnoće, ali povećava rizik od dijabetesa tipa 2 kasnije u životu.

Uzroci gestacionog dijabetesa

Hormonalne promene

Tokom trudnoće, placenta proizvodi hormone koji pomažu bebi da raste, ali ovi hormoni takođe mogu učiniti telo rezistentnim (otpornijim) na insulin.

Povećane potrebe za ishranom /pravilni nutrijenti

Trudnicama je potrebno više energije i hrane, što može dovesti do porasta nivoa šećera u krvi ako telo ne može da proizvede dovoljno insulina.

Faktori rizika

Prekomerna težina ili gojaznost pre trudnoće
Starost preko 35 godina
Naslednost za dijabetes
Prethodni gestacijski dijabetes
PCOS (sindrom policističnih jajnika)
Veliko dete u prethodnoj trudnoći (>4,5 kg)

Simptomi gestacionog trudnickog dijabetesa

Mnoge žene ne primećuju nikakve očigledne simptome, zbog čega je screening / skrining jako važan. Kada se simptomi pojave, oni mogu ličiti na druge oblike dijabetesa:

Povećana žeđ
Česta potreba da piške
Ekstremni umor
Zamagljen vid
Česte infekcije urinarnog trakta ili gljivične infekcije

Diagnoza

Test opterećenja glukozom (OGTT)

Između 24. i 28. nedelje trudnoće, mnoge trudnice rade OGTT test. Oralni test za ispitivanje glukoze (OGTT) je test koji se koristi za ispitivanje kako vaše telo podnosi glukozu (šećer). Uglavnom se koristi za dijagnozu dijabetesa i gestacionog dijabetesa. Test meri kako telo podnosi rastvor šećera i upoređuje nivoe šećera u krvi pre i posle ingestije.

Dijagnostički kriterijumi (mogu da se razlikuju od zemlje do zemlje):

Šećer natašte ≥ 5,1 mmol/L
1 sat nakon uzimanja glukoze ≥ 10,0 mmol/L
2 sata nakon uzimanja glukoze ≥ 8,5 mmol/L

Tretman

Promene u ishrani

Jedite redovne obroke sa niskim glikemijskim indeksom.
Fokusirajte se na integralne žitarice, povrće, proteine i zdrave masti.
Izbegavajte brze ugljene hidrate i secer: slatku hranu ili pica.

Vežbanje

Laka do umerena fizička aktivnost, kao što su hodanje, plivanje ili joga u trudnoći, može poboljšati osetljivost na insulin.
Uvek se obratite babici ili lekaru za savet pre početka vežbanja.

Kontrola šećera u krvi

Redovno merenje šećera u krvi prema lekarskom receptu.
Ciljne vrednosti za trudnice su često strože nego za druge odrasle osobe.

Lekovi

Ako dijeta i vežbanje nisu dovoljni, možda će biti potrebno lečenje insulinom.
Određeni lekovi, kao što je metformin, ponekad se mogu koristiti, ali o tome odlučuje specijalista.

Rizici za dete

Makrosomija – beba je neobično velika, što može da zakomplikuje porođaj.
Prevremeno rođenje.
Hipoglikemija nakon rođenja (nizak nivo šećera u krvi kod bebe).
Povećan rizik od gojaznosti i dijabetesa tipa 2 kasnije u životu.

Rizici za mamu

Carski rez zbog velike bebe.
Visok krvni pritisak i preeklampsija (havandeskapsförgiftning). visoki krvni tlak i prisutnost proteina u mokraći, jake glavobolje, zamagljen vid, bol u gornjem dijelu trbuha, oticanje, mučnina i povraćanj
Povećan rizik od dijabetesa tipa 2 u roku od 5-10 godina.

Preventivne mere

Pre trudnoće

Zdrava težina i uravnotežena balansirana ishrana.
Redovno vežbanje, dovoljno kretanja,
Provera šećera u krvi za žene sa faktorima rizika.

Tokom trudnoće

Pridržavajte se saveta o ishrani i redovno merite šećer u krvi.
Učestvujte u programu skrininga nege porodilja.
Održavajte težinu unutar preporučenih granica za trudnoću.

Posle trudnoće

Test opterecenja/stresa glukoze 6-12 nedelja nakon porođaja da bi se osiguralo da se šećer u krvi vratio u normalu.
Redovne zdravstvene kontrole i provere kako bi se na vreme otkrio razvoj dijabetesa tipa 2.
Zdrav način života za smanjenje budućih rizika.

Rezime

Gestacijski dijabetes je privremen, ali ozbiljan oblik dijabetesa koji zahteva pažljivu negu i upravljanje kako bi se zaštitila i majka i beba. Uz pravilnu ishranu, vežbu i praćenje lekara, većina žena može da provede trudnoću bez komplikacija. Kako se rizik od dijabetesa tipa 2 nakon toga povećava, važno je nastaviti sa zdravim načinom života čak i nakon trudnoće.

Makrosomija 👶

Kada govorite o neobično velikim bebama pri rođenju, obično mislite na nešto što se u medicini zove fetalna makrozomija – to jest, kada beba teži više od 4.000-4.500 grama pri rođenju (granica malo varira u zavisnosti od izvora). Ali postoji nekoliko različitih uzroka i to nije uvek čista makrosomija.

Uzroci velikih beba pri rođenju

Genetika / nasledstvo
- Visoki i krupni roditelji često imaju veću decu, a da to nije patološko.
Gestacijski dijabetes ili dijabetes kod majke
- Najčešći medicinski uzrok makrosomije. Visok nivo šećera u krvi kod majke dovodi do toga da beba proizvodi više insulina → skladišti se više hranljivih materija → veća telesna težina.
Överburenhet (graviditet > 42 veckor)Prekomerno preneta trudnoca (gestacija > 42 nedelje)
- Deca koja dugo ostaju u materici dobijaju više vremena za rast.
Porodilje koje su vec ranije je rodile veliku decu
- U ponovljenim trudnoćama majčino telo može da „teži“ da rađa veću decu.
Gojaznost majke ili veliko povećanje telesne težine tokom trudnoće
- Povećava rizik od makrosomije.
Muški rod
- Dečaci su u proseku nešto veći od devojčica pri rođenju.
Retka i neobicna stanja
- Vissa genetiska syndrom (t.ex. syndrom) kan ge förstorade barn, men detta är ovanligt.Neki genetski sindromi (npr. Bekvit-Videmanov Beckwith-Wiedemann sindrom) mogu da uticu da deca budu veća decu, ali to je retko.

Rezime

👉 Neuobičajeno velike bebe pri rođenju su često makrosomija, ali ne uvek.

Ponekad je to sasvim normalno (npr. nasledstvo, visoki i krupni roditelji).
Ponekad je to povezano sa zdravstvenim stanjima, posebno gestacijskim dijabetesom.
To može biti i zbog dugo prenete trudnoce ili drugih faktora.

„Gestacijski dijabetes – to je kada šećer u krvi postane previsok tokom trudnoće.
To je zato što hormoni iz placente čine telo manje osetljivim na insulin.

Obično ne primećujete nikakve simptome – zato se mnogi testiraju između 24. i 28. nedelje.
Ako se ne leči, beba može da poraste, da se rodi pre vremena ili da ima nizak nivo šećera u krvi nakon rođenja.

Uz pravilnu ishranu, vežbu i ponekad insulin, možete održati nivo šećera u krvi stabilnim i zaštititi i sebe i svoje dete.
I zapamtite – nakon trudnoće, rizik od dijabetesa tipa 2 je veći, pa nastavite da vodite računa o svom zdravlju.”

Fascinantne teme o regeneraciji tela, moći uma i prirodnim resursima koje medicina tek počinje da priznaje:

1. Regeneracija ćelija – Nauka na ivici čuda

Beta ćelije pankreasa: Nova istraživanja pokazuju da lek harmin može podstaći regeneraciju ćelija koje proizvode insulin, čak i pretvaranjem alfa ćelija u beta ćelije.
Podmlađivanje kože: Naučnici su uspeli da “vrate vreme” ćelijama kože za čak 30 godina pomoću delimičnog reprogramiranja, bez gubitka funkcije.
Prirodni spojevi: Flavonoidi poput apigenina (iz peršuna i kamilice) i kurkumin (iz kurkume) pokazali su sposobnost da regenerišu ćelije i poboljšaju funkciju pankreasa.

2. Moć uma – Kad misao leči telo

Placebo efekat: Dokazano je da čak i kada pacijent zna da uzima lažni lek, telo može reagovati pozitivno – bol se smanjuje, imunitet jača.
Lažne operacije: U eksperimentima, pacijenti koji su prošli “lažnu” operaciju kolena prijavili su isto poboljšanje kao oni koji su zaista operisani.
Boja leka: Boja tablete može uticati na njen efekat – plave smiruju, crvene podižu energiju, žute poboljšavaju raspoloženje.

3. Prirodni resursi tela – Isceljenje iznutra

Obloge od krompira, luka i lanenih semenki: Tradicionalna metoda za ublažavanje bolova kod artritisa, išijasa i reume.
Autofagija: Proces u kojem telo samo “čisti” oštećene ćelije – aktivira se postom, fizičkom aktivnošću i biljnim preparatima.
Prirodna medicina: Centri širom sveta sve više priznaju moć bilja, detoksikacije i duhovnog balansa u lečenju hroničnih bolesti.

4. Granica između nauke i vere – Gde počinje čudo

Medicina uma i tela: Tehnike poput meditacije, vizualizacije i molitve dokazano utiču na krvni pritisak, imunitet i raspoloženje.
Duhovna snaga: Verovanje u izlečenje, molitva i pozitivna emocija mogu pokrenuti biološke promene koje medicina tek počinje da razume.
Iskustva izlečenja: Ljudi širom sveta svedoče o oporavku od teških bolesti uz promenu načina života, vere i prirodne terapije.

Mozak je kao bašta. Ne raste ono što se samo baci – raste ono što se neguje, zaliva, razume. Ako mu damo gotovo rešenje, bez truda i bez razumevanja, ono ne pušta koren. Ali kada sami otkrijemo istinu, kada je razumemo, tada ona cveta u nama. Tada postaje deo nas.

Zato ova knjiga nije samo vodič – ona je seme. Seme znanja, vere i nade. Vi ste baštovan. Vaš um je plodno tlo. A ozdravljenje je plod koji dolazi kada se posvetite, kada razumete, kada verujete.

Ne tražimo od vas da slepo pratite uputstva. Pozivamo vas da učite, da rastete, da se povežete sa sobom. Jer kada razumete – tada verujete. A kada verujete – tada možete sve.

Mozak ne prihvata ono što ne razume. Ako samo dobije gotov plan, bez objašnjenja, bez konteksta, lako može da ga odbaci. Ne zato što je tvrdoglav – već zato što nije uključen. Kada ne učestvujemo u procesu razumevanja, ne osećamo odgovornost. A bez odgovornosti, nema ni doslednosti.

Zato je važno da znate kako vaše telo funkcioniše. Zašto se gojite. Zašto se javlja dijabetes. Zašto određena hrana pomaže, a druga odmaže. Jer kada razumete – tada imate kontrolu.

Ova knjiga vas ne vodi kroz slepo izvršavanje. Ona vas uči. Jer znanje menja način razmišljanja. A kada se promeni način razmišljanja – menjaju se i navike, odluke, život.

Ne nudimo magiju. Nudimo istinu. A istina je da vi možete da ozdravite. Ali prvo morate da razumete kako. I kada to shvatite – sve ostalo postaje moguće.

Okolina i okruženje — kako i zašto blokira remisiju ali i mrsavljenje

Okolina znači sve oko nas što utiče na ponašanje: nacin odrastanja, šta je u frižideru, šta kolege jedu u pauzi, kakav je meni u kantini, koliko je bezbedno izaći napolje da se prošetate, koji profili vam se pojavljuju na Instagramu i drugim socijalnim medijima ili koliko novca mislite da imate za zdravu hranu, ali treba naglasiti da je obicno jeftinija od nezdrave. To deluje kroz nekoliko mehanizama:

Dostupnost i podrazumevane opcije. Ako u kući stalno postoji slatka, nezdrva i prerađena hrana, ona postaje „default“ izbor. Lako je posegnuti za njom kad ste umorni.
Socijalni pritisak i navike porodice. Ako porodica jede po starom obrascu, mnogima je teško slediti drugačiji plan bez konflikta ili osećaja izolacije. Ali ne i svima.
Vreme i posao. Dug radni dan, smene i stres vode do brze hrane, preskakanja obroka ili večernjeg prejedanja.
Finansijski i geografski faktori. U nekim sredinama zdrava hrana je skuplja ili nedostupna; sigurne pešačke rute i teretane su daleko. U vecini slucajeva ovo su samo izgovori, kretanje u prirodi ne kosta nista, mozete da vezbate i kuci, a krastavac je jeftiniji od cipsa.
Digitalno okruženje i marketing. Reklame, društvene mreže i „dijetni trikovi“ mogu zbuniti i demotivisati.
Stres, haos i kaotičan dom. Hronični stres i loša rutina sna uništavaju volju i hormonsku ravnotežu potrebnu za gubitak težine i dobar metabolizam.
Ima jos hiljadu razloga, u ovoj knjizi necemo da se produbljujemo u jacanje mentalne snage i doslednosti, sve je to vec opisano u Trilogiji: Ultimativni vodič uspešnog mršavljenja:

Zašto to ruši doslednost

Okolina stvara stalne podsetnike i okidače: miris pečenog kolača u kući, kolega koji stalno donosi peciva, prodavnica na putu do posla. Reklame kojihnismo ni svesni. Svaki okidač zahteva kontrolu volje — a volja je kod mnogih ograničen resurs. Zato čak i motivisani ljudi posrnu.

Vaša licna motivacijai vizualizacija je presudna ali i podrška onih oko vas moze da bude odlucujuca. Ponekad je dovoljno samo da smo u drustvu pravih ljudi, samo da nas neko malo pogurne i razume.

Nemojte ocekivati da ce vas okolina, cak ni porodica uvek podrzati. Okruzite se istomisljenicima. Okruzite se ljudima koji ce moci da vas “prodrmaju” i nateraju da shvate ozbiljnost dijabetesa tipa 2 , da vam ukazu na realnost, jer posledice dijabetesa mogu da budu zastrašujuće. I ne ljutite se na vaseg doktora da vam kaze da morate da smrsate ukoliko imate visak. I da morate da promenite hranu. On zna istinu, ali nema vremena da vam sve detaljno objasni. On nije placen da vam pruza mentalnu podrsku, vec da prodaje lekove.

Ali jos vise vam je potrebna prava podrska i razumevanje.

Rešenja — praktične, realne stvari koje možeš (ili tvoja porodica) da uradiš odmah

Rasporedili smo rešenja po domenima — pojedina mozete odmah da sprovedete ako zivite sami i da počnete sutra. Nemoj da kupujete hranu koja vam ne cini dobro. Ali to su uglavnom kratkorocna resenja. Kad se naucite, ne da kazete drugima NE nego samom sebi, i to ne necu, ili ne mogu, vec ja to zaista ne zelim, e to se vec zove mentalna snaga i moc uma.

Fenix Dijeta ima glavni zadatak je da vam pomogneda izgradite čvrst karakter i budete dosledni, a kad jednom shvatite svoju moć i osetite mentalnu snagu ništa više neće moći da vas zaustavi da zauvek izgubite nepotrebne kilograme. Pogotovu ako ste već bili na mnogim dijetama a kilogrami su se uvek vraćali.

Prvi zadatak: pisite svoju “Knjigu uspeha” Zapisujte svakodnevno koliki vam je secer, sta jedete i ako vam je cilj da smrsate merite se svakog treceg dana i sve zapisujte.

Kod kuće (brze pobede)

Ukloni frekventne okidače: izbaci slatka pića, grickalice koje izazivaju prejedanje i napadne slatkiše iz vidljivih mesta.
Napravi „zdravi ugao“ u frižideru: gotove porcije salata, iseckano povrće, humus, kuhana jaja — ili sta vec jedete, spremno za uzimanje.
Porcija i prezentacija: koristite manje tanjire; zamrzni porcije zdravih obroka.
Pravilo za zajedničke proslave: dogovor sa porodicom — jedan „desert“ na sto, a ne stalni pristup.

Socijalno (porodica i prijatelji)
5. Iskren razgovor i saveznici: objasnite cilj, zamolite za podršku — često ljudi žele da pomognu, samo ne znaju kako.
6. Zamena rituala: umesto deserta posle večere — 30 min šetnja zajedno.

Na poslu
7. Plan obroka i „lunchbox“: spakuj obrok, pa ne zavisiš od menija.
8. Mala promena u rutini: dogovor za „walk meeting“ ili neka aktivnost posle ručka.

Ako je novac problem
9. Jeftine zdrave opcije: smrznuto povrće, jaja…sezonsko povrce je nutritivnije i jeftinije. Kupuj u većim količinama, dodnosno vecim pakovanjima, gotovo je uvek jeftinije.
10. Lokalno: bulevarske pijace, udruženja — pitaj u lokalnoj zdravstvenoj službi da li postoje programi.

Mentalno i digitalno
11. Ograniči „toxic“ sadržaj: unfollow profile koji te porede i hrane lošim navikama; pratite edukativne i podržavajuće naloge.
12. Accountability: nađi partnera za promene (prijatelj, član porodice ili zdravstveni trener) i šaljite jedan drugom nedeljne ili dnevne poruke/izveštaje.

Medicinski i edukacija
13. Programi sa strukturiranim planom ishrane i praćenjem (dijabetes edukatori, grupe za mršavljenje) — ciljaj na programe sa dokazima.
14. Praćenje napretka: ne samo vaga — prati obim struka, energiju, doze leka i laboratorijske nalaze. Zapisuj svaki dan sve sto pojedes i popijes, zapisuj stanje secera u krvi. Ako postoje problemi, razgovaraj s lekarom o dodatnim opcijama.

Kratak, praktičan četvoronedeljni plan za promenu okoline

Nedelja 1 (dekontaminacija doma): izbaci losu hranu, napravi „zdravi ugao“, kupi posude za porcije.
Nedelja 2 (rutina i priprema): spremi 3 obroka za naredni dan, uveče šetnja, pocnite sa treningom snage.
Nedelja 3 (socijalna strategija): razgovor s porodicom; dogovor o minimalnim promenama u zajedničkim jelima.
Nedelja 4 (zakucavanje navike): nađi accountability partnera (odgovornu osobu), prijavi se za grupu/edukaciju, prati rezultate (npr. postepeno smanjenje HbA1c, manji obim struka).

Šta ako nema podrške? — praktični trikovi

Stvori „mikrookruženja“: jedna fioka u kuhinji za tvoju hranu, mini-friz za jutarnje obroke na poslu.
Virtualna podrška: online grupe, online-konsultacije s edukatorom.
Plan za „izlete“: unapred odluči šta je prihvatljivo tokom zabave — bez griže savesti, jer je plan dosledan.

Završna poruka (motivacija)

Okolina često deluje jače od dobre volje — ali okolina se uglavnom ne može promeniti. Ali ti mozes. Ne moraš odmah sve da središ, treba ti mentalna priprema, dovoljna je jedna dosledna promena da započne lanac drugih. Ako ne pokušaš — sigurno se ništa neće promeniti. Ako pokušaš — već dobijaš kontrolu natrag.

Zaključak: Remisija dijabetesa tipa 2 je dostižna za mnoge, ali zahteva izuzetnu doslednost, strpljenje i disciplinu. Najmanja odstupanja u ishrani, naročito sa ugljenim hidratima, mogu pokvariti plan. Na kraju, oni koji uspeju nisu nužno imali najbolji početni zdravstveni status – već najbolju posvećenost cilju. I gotovo uvek mentora.

Zašto tip 2 dijabetes u Engleskoj 2024. ne opada?

Broj obolelih raste, ne pada
Prema NHS podacima, u martu 2024. godine 7,0% odraslih u Engleskoj imalo je dijabetes tip 2 – što je porast u odnosu na 6,8% iz 2023. godine.
Glavni uzroci – gojaznost i nezdrava ishrana
Analiza Diabetes UK iz februara 2025. pokazuje da svaka peta odrasla osoba u Velikoj Britaniji ima dijabetes ili predijabetes. Glavni uzroci: porast gojaznosti, velika učestalost predijabetesa, obilje industrijski prerađene hrane.
Nejednakost i loša javna politika
Najviše su pogođeni ljudi u socijalno ugroženim sredinama, mladi i pripadnici manjinskih grupa. Nedostatak efikasne politike za borbu protiv gojaznosti i pristupa zdravoj hrani dodatno pogoršava stanje.

Zašto je remisija i dalje retka?

Pilot-programi daju ograničene rezultate
NHS je pokrenuo program “Type 2 Diabetes Path to Remission” sa niskokaloričnim supama i šejkovima. Od onih koji su završili program, oko 32% je postiglo remisiju za 12 meseci. Program je od aprila 2024. dostupan širom Engleske.
Rezultati kliničkih studija (DiRECT)
- Posle 1 godine: skoro 46% učesnika u remisiji
- Posle 2 godine: 36% u remisiji
- Posle 5 godina: samo 13% je i dalje u remisiji
  Glavni problem je održavanje težine – većina vraća deo kilograma i gubi remisiju.
U realnom životu brojke su još niže
Podaci iz primarne zdravstvene zaštite pokazuju da remisiju postiže oko 9,7 ljudi na 1.000 pacijenata godišnje. Kod novodijagnostikovanih (<1 godina od dijagnoze) šanse su veće – oko 44,9 na 1.000 godišnje.
Remisija nije isto što i trajno izlečenje
Stručnjaci upozoravaju da pojam remisije može biti opasan – pacijenti često prestanu sa redovnim kontrolama misleći da su „izlečeni“, iako se bolest lako može vratiti.

Glavni razlozi za loše rezultate u Engleskoj

Razlog	Objašnjenje
Sve veći broj gojaznih	Više gojaznih znači više novih slučajeva dijabetesa tip 2.
Teško održavanje rezultata	Gubitak kilograma je moguć, ali održavanje je najveći problem.
Socijalne razlike	Ljudi u siromašnijim oblastima imaju lošiju ishranu i manje resursa za promenu navika.
Koncept remisije	Pogrešno shvatanje da je bolest „prošla“ dovodi do zapostavljanja praćenja i terapije.

Zaključak

Uprkos tome što je upravo u Velikoj Britaniji otkriveno da je remisija dijabetesa tip 2 moguća (rad profesora Roya Taylora i DiRECT studija), rezultati na nacionalnom nivou su skromni.
Razlog je kombinacija porasta gojaznosti, lošeg pristupa zdravoj hrani, teškog održavanja gubitka kilograma i socijalne nejednakosti. Znaci glavni problem je gojaznost i mrsavljenje.

Lekar ti daje lek, ti sebi daješ izlečenje.

Povišen kortizol (“hormon stresa”)

Povišen kortizol (“hormon stresa”) možeš smanjiti prirodnim putem, ali važno je da pristupiš tome iz više pravaca – jer uzrok povišenog kortizola često nije samo “jedan problem”, nego kombinacija načina života, sna, ishrane i psihološkog stresa.

1. San i bioritam

7–9 sati sna svake noći, u isto vreme leći i buditi se.
Izbegavaj plava svetla (telefon, TV, laptop) 1–2 sata pre spavanja.
Tamna, tiha i prohladna soba pomaže da se kortizol noću prirodno spusti.

2. Ishrana

Izbegavaj rafinisani šećer i previše kofeina, jer mogu povisiti kortizol.
Jedite više proteina, zdravih masti i vlakana kako bi šećer u krvi bio stabilan.
Uključi hranu bogatu magnezijumom (tamno zeleno povrće, bademi, semenke bundeve) i vitaminom C (paprika, citrusi, bobičasto voće) – oba utiču na regulaciju kortizola.

3. Fizička aktivnost

Umereno vežbanje smanjuje kortizol (šetnja, joga, plivanje, lagani trening).
Previše intenzivnog treninga može ga privremeno povisiti – zato pronađi balans.

4. Upravljanje stresom

Tehnike disanja – 5 minuta dubokog disanja dnevno može drastično sniziti kortizol.
Meditacija i mindfulness dokazano utiču na hormonsku ravnotežu.
Smanji multitasking i odredi “zone” u danu kada nisi dostupan na poruke/mail.

5. Društvena povezanost

Kvalitetni odnosi i vreme sa ljudima koji te smiruju snižavaju kortizol gotovo momentalno.

6. Dodaci ishrani (po potrebi)

Ashwagandha i Rhodiola (adaptogeni) – mogu pomoći u regulaciji stresa.
Omega-3 masne kiseline – imaju antiinflamatorni i balansirajući efekat.

kako da smanjim povisen kortizol prirodnim putem

A sta kazu doktori da li trebaju lekovi

Lekari obično kažu da lekovi za snižavanje kortizola (glukokortikoidni antagonisti, lijekovi za Cushingov sindrom i sl.) treba da se koriste samo ako je uzrok povišenog kortizola medicinsko stanje koje se ne može rešiti promenama životnog stila – na primer:

Cushingov sindrom (tumor ili hiperaktivnost nadbubrežne žlezde)
Hronične upale ili autoimune bolesti gde je kortizol posledica terapije steroidima
Ozbiljni hormonski poremećaji hipofize

U tim slučajevima lekari koriste:

Ketokonazol, metyrapone, mitotane (blokatori sinteze kortizola)
Lekove za osnovni uzrok (npr. operacija tumora hipofize ili nadbubrežne žlezde)
Ponekad zamensku hormonsku terapiju nakon što se kortizol spusti previše

Za “običan” stresni kortizol (hormon povisen zbog posla, lošeg sna, nervoze) lekari ne propisuju lekove – nego savetuju promene načina života, ishrane, fizičku aktivnost i psihološke tehnike.

Drugim rečima – lekovi su rezervisani za ozbiljna, jasno dijagnostikovana stanja.
Za većinu ljudi sa povišenim kortizolom zbog stresa, najbolja i prva linija odbrane je prirodni pristup.

Ako hoćeš, mogu ti napraviti tabelu “Prirodno vs. medicinski tretman” pa da vidiš tačno kad šta ide i šta doktori preporučuju u kojoj situaciji. To bi ti bilo korisno da znaš gde si ti u toj priči.

Prirodni “kortizol reset” ili medicinski tretman” , vazno je da vidiš tačno kad i šta doktori preporučuju u tvojoj situaciji. To bi ti bilo korisno da znaš gde si ti u toj priči.

Ali nemoj ti da budes samo jos jedan broj u toj statistici. Moras da znas da si uradio sve za sebe.

Ne dozvoli da postaneš samo još jedan broj u tuđoj statistici

Doći će dan kad ćeš se zapitati – jesam li uradio sve što sam mogao za sebe?
Ako je odgovor “ne”, biće kasno da vreme vratiš.
Zato sada, dok još imaš snage i izbora, preuzmi kontrolu.
Ne predaj svoje zdravlje u ruke sistema kom nisi važan.
Budi onaj koji je odlučio da se bori, a ne još jedan podatak u tabeli tuđe zarade.

Autofagija, beta-ćelije i remisija dijabetesa tipa 2: šta zaista znamo (a šta je mit)

Sažetak (ukratko)

Autofagija je prirodni „sistem reciklaže“ ćelije, za koji je J. Ohsumi dobio Nobelovu nagradu 2016. To je naučno potvrđen mehanizam, ali nije isto što i periodični post (post je samo jedan od načina da se autofagija pokrene).
Beta-ćelije pankreasa: autogafija je važna za njihov opstanak i funkciju. Kvarovi u autofagiji oštećuju beta-ćelije; u životinjskim modelima, ciklusi „posta-imitirajuće dijete“ mogu podstaći novonastajanje beta-ćelija, ali dokaz da to regeneriše beta-ćelije kod ljudi još ne postoji.
Dve praktične škole remisije T2D danas:
1. Roy Taylor / vrlo niskokalorijski režimi (šejkovi) – cilj: brzo smanjiti masnoću u jetri i pankreasu; ako beta-ćelije još imaju kapacitet oporavka, dolazi do remisije. (snažni klinički podaci)
2. Jason Fung / periodični post – cilj: snižavanje insulina, povrat insulinske osetljivosti i gubitak težine. (klinička praksa + mehanistička logika; formalni RCT-ovi su ograničeni)
Treći put? Postoje kandidati (vežbanjem indukovana autofagija, post-imitirajuće dijete, noviji eksperimenti sa regeneracijom beta-ćelija kod miševa), ali još nema jasnog, standardizovanog „trećeg protokola“ sa dokazima kod ljudi. Tu Fenix dijeta igra važnu ulogu: da spoji, filtrira i nadogradi postojeće znanje i testira nove, razumno bezbedne kombinacije.

H2: Šta je autofagija — i zašto je važna

H3: Nobelom nagrađen mehanizam

Autofagija je kontrolisani proces „čišćenja“ u kome ćelija razgrađuje oštećene proteine i organele i reciklira ih za energiju ili izgradni materijal. Ovaj osnovni biološki mehanizam detaljno je razjašnjen radom Yoshinori Ohsumija, dobitnika Nobelove nagrade za fiziologiju ili medicinu 2016.

H3: Mit i zabluda — „autofagija = periodični post“

Nije tačno. Periodični post i energetska/aminokiselinska restrikcija mogu da aktiviraju autofagiju, ali nisu jedini put. Autofagiju podstiču i vežbanje, određeni nutrijenti/supstance i ćelijski stres signali (AMPK, mTOR, itd.). Kod ljudi je tačno vreme i intenzitet aktivacije tokom posta i treninga promenljivo i zavisi od tkiva i protokola.

H2: Autofagija i beta-ćelije pankreasa

H3: Šta kažu pregledi i mehanističke studije

Pregledi ukazuju da je autofagija esencijalna za očuvanje funkcije i preživljavanje beta-ćelija. Defekti u autofagiji pojačavaju stres endoplazmatskog retikuluma, izloženost imunom sistemu i propadanje beta-ćelija. To je snažna biološka osnova da ciljamo autofagiju, ali oprez: većina dokaza dolazi iz ćelijskih i životinjskih modela.

H3: Može li autofagija „regenerisati“ beta-ćelije po medicinskim istrazivanjima?

Životinje (miševi): ciklusi post-imitirajuće dijete (FMD) pokrenuli su razvojni program (Sox17 → Pdx1 → Ngn3) i doveli do stvaranja novih insulin-pozitivnih ćelija i boljeg glikemijskog odgovora. Ovo je važno dokazivanje principa, ali nije isto što i dokaz u ljudima.
Ljudi: za remisiju T2D trenutno je najčvršći dokaz da smanjenje masnoće u jetri i pankreasu omogućava oporavak preostalog kapaciteta beta-ćelija — što je pokazano u programima vrlo niskokalorijske dijete (npr. DiRECT i prateći radovi). Ovo je indirektno povezano sa autofagijom (metaboličko „čišćenje“), ali nije klinički dokazano da je baš autofagija ta koja regeneriše beta-ćelije kod ljudi.
Eksperimentalna farmakologija (preklinički): postoje nove strategije (npr. aktivacija BMP signala agonistima ALK3) koje kod miševa podstiču neogenezu ostrvaca i snižavaju hiperglikemiju; to još nije terapija za ljude.

Zaključak: Za sada ne možemo tvrditi da je „autofagija regenerisala beta-ćelije kod ljudi“. Možemo reći da održavanje i rasterećenje beta-ćelija (kroz gubitak masti u jetri/pankreasu, smanjenje glukotoksičnosti/lipotoksičnosti) olakšava njihov funkcionalni oporavak, što je klinički pokazano.

H2: Drugi primeri gde je ciljanja autofagije potencijalno korisna

H3: Masna jetra (NAFLD/NASH)

Mnoga istraživanja pokazuju da je autofagija poremećena u NAFLD i da njeno re-aktiviranje pomaže razgradnju lipidnih kapljica („lipofagija“) i smanjuje upalu. Lifestyle pristupi (post, dijeta, vežbanje) mogu potaknuti ove puteve. (Većinom preklinički i rani klinički signali.)

H3: Vežbanje i autofagija

Akutno i hronično fizičko vežbanje aktivira autofagiju u skeletnom mišiću (u zavisnosti od intenziteta i trajanja), doprinosi metaboličkoj fleksibilnosti i zdravlju mišića kako starimo.

H3: Neurodegenerativne bolesti (signal, ali još rano)

Autofagija je deo „čistača“ nepravilno savijenih proteina; disfunkcija se povezuje sa neurodegeneracijom. Ciljanje autofagije je obećavajuće, ali terapije su još u razvoju.

H2: „Dve škole“ remisije T2D — gde se uklapa autofagija?

H3: 1) Roy Taylor — vrlo niskokalorijski režimi (VLCD/šejkovi)

Princip: brzo smanjenje hepatične i pankreasne masti → smanjenje insulinske rezistencije → oporavak funkcije beta-ćelija kod onih koji još imaju rezervu.
Dokazi: DiRECT i srodne studije (značajan procenat remisija, naročito pri ranoj dijagnozi i većem gubitku težine).

H3: 2) Jason Fung — periodični post

Princip: sniženje insulina i „reset“ insulinske rezistencije kroz prozor bez unosa kalorija + niskougljeničnu ishranu; često uz naglasak na realnu, održivu praksu.
Dokazi: mehanistički utemeljeno; klinički narativi i manje studije postoje, ali potrebno je više jakih RCT-ova direktno na remisiju T2D. (Napomena: post može aktivirati autofagiju, ali to nije garancija regeneracije beta-ćelija u ljudi.)

H2: Da li postoji „treći način“?

H3: Kandidati i kombinacije

Post-imitirajuće dijete (FMD): pokazuju regenerativne efekte u miševima; kod ljudi postoje metabolička poboljšanja, ali ne i dokaz o regeneraciji beta-ćelija.
Vežbanje + vremenski prozor ishrane + ciljane kalorijske faze: sinergijski utiču na insulinsku osetljivost i autofagične puteve u različitim tkivima. (Rastući, ali heterogen ljudski dokazi.)
Farmakološka i nutritivna modulacija autofagije: preklinički kandidati (npr. ALK3 agonisti) i nutrijenti/polifenoli sa efektima na signalne puteve — još u domenu istraživanja.

Iskren odgovor: Trenutno ne postoji treći, standardizovani, jednako validiran protokol za remisiju T2D zasnovan na ljudskim RCT-ovima koji bi stajao rame uz rame sa Taylor-ovim VLCD programima. Postoji više obećavajućih pravaca, ali oni su ili kombinacije postojećih pristupa ili još preklinički/ranoklinički.

H2: Kako Fenix dijeta može da „sjedini znanje“ i traži novi put

H3: Okvir za Fenix pristup (predlog)

Faza rasterećenja pankreasa i jetre (cilj: brz pad intrapankreatične/jetrene masti) — može koristiti kalorijski strukturirane dane (VLCD blokovi) i niskougljenične/visokoproteinske obroke za održanje sitosti. (U skladu sa dokazima za remisiju.)
Faza metaboličke fleksibilnosti — uvesti periodični post (npr. 16:8 ili 24-časovni post 1–2× nedeljno kod stabilnih osoba), uz vežbanje radi poboljšanja osetljivosti na insulin i potencijalne autofagične benefite.
Faza održavanja — rotacija kalorijskih talasa („re-feed“/„reset“), prioritet na proteinu, vlaknima, omega-3, minimalno ultra-prerađeno, ritam sna i stres-menadžment (kortizol).
Eksperimentalni modul (opciono, pod nadzorom) — kratki FMD ciklusi za kandidate bez kontraindikacija; praćenje glikemije, lipida, jetrenih enzima; nikad bez medicinskog nadzora kod osoba na terapiji.

Cilj: integrisati najbolje iz Taylora (de-fat jetre/pankreasa) i Funga (insulin/okna bez hrane), dodati vežbanje-autofagiju, i testirati FMD kao potencijalno koristan „most“ — sve uz objektivno praćenje i medicinsku bezbednost.

H2: Bezbednost i realnost (važno)

Ako koristiš insulin/sulfoniluree ili imaš komorbiditete, post/FMD/VLCD mora ići uz lekarski nadzor zbog rizika od hipoglikemije i dehidracije.
Autofagija nije magija. To je alat u većem sistemu promene metabolizma, telesne mase i osetljivosti na insulin.

Zaključak

Autofagija je ključni, naučno potvrđen mehanizam ćelijskog „čišćenja“, ali nije sinonim za periodični post. Kod ljudi je najsnažniji dokaz remisije T2D i dalje vezan za brzo smanjenje masti u jetri/pankreasu i funkcionalni oporavak beta-ćelija (Taylor). Periodični post (Fung) je snažna strategija za smanjenje insulina i telesne mase, sa potencijalnim dodacima kroz vežbanje i, možda, FMD — ali za regeneraciju beta-ćelija kod ljudi potrebni su dalji dokazi. Fenix dijeta ima smisla kao most: da objedini validno, odbaci mitove i promišljeno testira nove kombinacije.

Zašto periodični post funkcioniše, a autofagija sama po sebi ne

Periodični post (npr. 16:8, 24-časovni post ili dani sa smanjenim unosom kalorija) funkcioniše jer direktno utiče na hormone koji regulišu šećer i masnoću u telu:

Smanjuje insulin – kada je insulin nizak, telo počinje da troši zalihe masti, a beta-ćelije pankreasa „odahnu“.
Poboljšava osetljivost na insulin – ćelije bolje koriste šećer iz krvi, što pomaže smanjenju šećera i dugoročno smanjuje rizik od komplikacija.
Podstiče gubitak masnoće u jetri i pankreasu – što je ključno za oporavak beta-ćelija kod dijabetesa tip 2.

Autofagija, s druge strane, je unutrašnji proces čišćenja ćelija koji se može aktivirati postom, vežbanjem ili određenim nutrijentima. To je sjajno za zdravlje ćelija i regeneraciju na ćelijskom nivou, ali sama po sebi ne rešava probleme sa šećerom u krvi ili insulinskom rezistencijom. Drugim rečima, može da podrži telo, ali ne leči dijabetes i ne topi masnoću sama od sebe.

Zaključak za čitaoca:
Ako želiš da smršaš ili da poboljšaš dijabetes tip 2, periodični post ima praktičan i dokazani efekat, dok autofagija može biti dodatni bonus za zdravlje ćelija, ali nije glavni razlog da ćeš izgubiti težinu ili oporaviti pankreas.

Autofagija – unutrašnji sistem reciklaže ćelija

Autofagija je prirodan proces u telu u kome ćelija „čisti“ svoje oštećene delove, razgrađuje nepotrebne proteine i organele, i reciklira ih za energiju ili nove gradivne materijale. Možeš zamisliti ćeliju kao grad koji čisti stare, polomljene mašine i pretvara ih u resurse za nove.

Zašto je ovo važno

Čisti oštećene komponente koje bi mogle da prouzrokuju bolest.
Pomaže ćelijama da prežive stres, glad ili infekciju.
Održava normalno funkcionisanje organa i tkiva.

Nobelova nagrada 2016 – Yoshinori Ohsumi

Yoshinori Ohsumi dobio je Nobelovu nagradu za fiziologiju ili medicinu 2016. zbog svojih revolucionarnih otkrića o autofagiji.

Šta je revolucionarno otkrio

Ranije se znalo da ćelije mogu razgraditi sopstvene komponente, ali niko nije znao kako se to tačno dešava.
Ohsumi je u ćelijama kvasca identifikovao genetske i molekularne mehanizme autofagije.
Pokazao je da je ovaj proces kontrolisan, precizan i ključan za preživljavanje ćelija, a ne samo „pasivno trošenje resursa“.
Njegova otkrića su otvorila potpuno novi pristup istraživanju bolesti, uključujući neurodegenerativne bolesti, infekcije i rak.

Zašto je autofagija revolucionarna

Prepoznaje ćeliju kao sistem koji se sam obnavlja, a ne samo pasivni „spremnik“ za hemikalije.
Pokazala je da ćelije mogu aktivno reciklirati sopstvene komponente, što je ključ za dugovečnost i zdravlje.
Omogućila je razvoj ciljanih terapija i istraživanja kako aktivirati autofagiju da bi se poboljšalo zdravlje i otpornost na bolesti.

Ukratko: autofagija je poput unutrašnjeg čišćenja i reciklaže ćelije, a Ohsumijevo otkriće revolucionarno jer je razotkrilo tačne mehanizme i gene koji omogućavaju ovu obnovu, što ranije niko nije znao.

Kako autofagija praktično funkcioniše i ko je može aktivirati, bez direktnog povezivanja sa dijabetesom ili mršavljenjem:

Kako autofagija funkcioniše u praksi

Autofagija je prirodan proces u telu koji se stalno dešava, ali može se aktivirati i pojačati kroz određene životne navike. Njena suština je da ćelija prepoznaje oštećene ili nepotrebne delove i reciklira ih za energiju i obnovu.

Ko može da je aktivira

Svi ljudi imaju sposobnost autofagije, jer je to osnovni biološki proces svake ćelije.
Aktivacija nije rezervisana za starije ili bolesne – svaka zdrava ćelija može da uključi ovaj „unutrašnji sistem čišćenja“.

Kako se autofagija pokreće

Gladovanje ili periodični post – kada telo nema stalni unos hrane, ćelije prebacuju energiju sa spoljašnjih izvora na sopstvene resurse. To uključuje razgradnju starih ili oštećenih komponenti.
Vežbanje – fizička aktivnost stvara blagi stres u ćelijama koji pokreće proces autofagije, posebno u mišićima i jetri.
Ograničenje određenih nutrijenata – smanjenje aminokiselina i energije na ćelijskom nivou može stimulisati autofagiju, što je princip koji su otkrili Nobelovac Ohsumi i njegov tim.
Ćelijski stres i hormoni – normalni hormonski signali, kao što su smanjen insulin i aktivacija AMPK enzima, takođe aktiviraju autofagiju.

Zašto je važno

Autofagija omogućava ćelijama da se obnavljaju i funkcionišu optimalno, smanjuje akumulaciju oštećenih komponenti i doprinosi opštem zdravlju organizma.

Koliko dugo traje post za autofagiju

Minimalno vreme aktivacije: Studije pokazuju da autofagija počinje da se aktivira nakon 12–16 sati bez kalorija, i to u različitim tkivima zavisno od individualnog metabolizma.
Optimalni interval: Za većinu ljudi, efekti autofagije su značajniji kod postova od 16–24 sata, ili kod tzv. „periodičnog posta“ 1–2 puta nedeljno.

Šta se može piti

Voda – ključna za hidrataciju i podršku ćelijama.
Crna kafa ili čaj bez šećera – mogu da stimulišu autofagiju kroz blagi metabolički stres.
Bez kalorija – bilo kakav unos kalorija (šećer, mleko, sok) prekida autofagiju.

Napomena

Autofagija nije linearna – što duže telo ostane u „post režimu“, proces se intenzivira, ali ne treba preterivati, jer predugi postovi mogu biti rizični za određene ljude (diabetičari, trudnice, osobe sa niskom težinom).
Autofagija se ne dešava samo sa vodom, ali voda je dovoljan „medijum“ da telo pokrene osnovni proces čišćenja ćelija.

Praktični vodič za post i autofagiju

Tip posta	Trajanje	Šta piti	Koliko često	Napomene
Kratki post	12–16 sati	Voda, crna kafa, zeleni čaj	Svakodnevno ili 4–5 puta nedeljno	Dobar za početnike, aktivira osnovnu autofagiju
Standardni periodični post (16:8)	16 sati posta, 8 sati jelo	Voda, kafa, čaj bez šećera	3–5 puta nedeljno	Omogućava vidljiviji efekat autofagije u ćelijama
Dugi post / FMD (fast-mimicking diet)	20–24 sata bez kalorija ili 5-dnevni ciklus sa smanjenim unosom kalorija	Voda, čaj, crna kafa	1–2 puta mesečno	Za naprednije korisnike, jače pokreće autofagiju; potreban oprez i praćenje
Vežba + post	Vežbanje u toku posta (lagana aerobna aktivnost ili vežbe snage)	Voda, kafa	Preporučeno 2–4 puta nedeljno	Povećava autofagiju u mišićima i jetri; važno pratiti energiju i opterećenje

Dodatne napomene

Bez kalorija: bilo kakav unos hrane ili napitaka sa kalorijama prekida autofagiju.
Početnici: počni sa kraćim postom i postepeno produžavaj.
Rizici: osobe sa hroničnim bolestima, dijabetesom, trudnice i dojilje treba da se konsultuju sa lekarom.
Cilj: aktivacija autofagije, poboljšanje ćelijske funkcije i oporavak organizma, ne ekstremno mršavljenje.

Mnogi ljudi su na autofgiji par nedelja a i do mesec ili 45 dana. Svedoce da se super osecaju. Postoje stručnjaci i škole koje javno propagiraju i primenjuju produženi post kao sredstvo za aktivaciju autofagije i poboljšanje zdravlja. Evo nekoliko najistaknutijih:

Nastavi da čitas ovde:

Dr. Valter Longo – naučnik